Како се ствари сад већ враћају у нормалу и утисци се сабирају, мислим да би на овом блогу било интересантно указати на пар детаља о томе. Имајући у виду и драге колеге илустраторе са класе и друштво уметнике који су се одазвали позиву, церемонија венчања се могла назвати цртачком свадбом. Мада, што се тиче организације и жеље да ту буде доста креативног садржаја, на крају је све препуштено доброј, старој уобичајености и да цела прослава годи свима, самом својом суштином. Било је идеја, али као што се показало, довољно је да се време преокрене за сто осамдесет степени и да се планови знатно пољуљају, а, и човече, неке ствари баш коштају. Елем, пар ствари које су интересантне за овај блог...
Нека сорта амблема који се провлачио кроз пропратни материјал, као што су на пример ове картице захвалности прикачене за поклоне гостима.
Иначе, срца су дело Бојане Романић, и за то нема речи захвалности. Једно такво је вероватно изазов направити а камоли двеста педесет.
Амблем је детаљ са илустрације која је мој поклон жени, и која је задња у низу илустрација поклањаних тринаестог у месецу, неколико предходних месеци. Њено место је било на младеначком столу а ево је сад на трпезаријском.
Дугогодишњи пријатељ, Добросав Обрадовић, колега илустратор а сада и кум нас је оставио без речи и задивио све присутне на окупљању наредног дана, када је отпакован његов поклон.
У овом својеврсном телевизору од кума, налазимо се ја и моја жена Александра, свако у свом иконичном окружењу, у друштву наших инструмената,
дола и контрабаса.
Колеге и колегинице са класе, удружени са делом бенда
BICIKL, у свом бескрајном лудилу направили су у сврху поклона ову књижицу графичких радова којој је свако на свој начин допринео. У неком тренутку је можда и скенирам.
Имена која су учествовала у акцији: Стефан Малешевић,
Миладин Милетић,
Марица Кицушић,
Олгица Терзић,
Маријана Оршолић, Василије Бошњаковић, Немања Станковић, Виктор Калуђеровић,
Вид Рајин, Давид Весовић,
Мања Лекић,
Милица Мрвић,
Мина Шаренац, Милан Ристић, Симон Марић,
Ненад Крстић,
Вук Палибрк.
Каћа Крсмановић удруженим ручним радом са мајком поклања следећу мајсторију.
Хвала као небо свима !
