Путоваћемо око света...

Ако не налазиш оно што желиш

Врата

Сувенир

Као што неки од случајних пролазника овде знају, deviantArt је овог лета славио 10. рођендан. Поред вероватно бројних других пригода појавила се и маја, која је ових дана била на снижењу, што сам искористио, и нешто од скромне зараде од продаје принтова током минулих година вратио сајту у замену за једну. Стигла је данас (требало јој је 3 радна дана, сјајно) и баш ме обрадовала!
Разлог томе је чињеница да је тај сајт кад сам први пут показао своје цртеже широкој и непредвидивој web публици, имао значајну улогу у порасту сајмопуздања према сопственом раду кроз сусрете са интересантним новим људима. Та година је била година уписа на факултет, и иако радови који су стицали похвале од чланова заједнице и слично немају два посто везе с'оним што се захтева на пријемном, много сам храбрије приступио свему томе, него што верујем да бих иначе.
Можда ово делује смешно јер девијант, чини се, није котиран у јавности као стварно "уметнички сајт" и да преовладава утисак да тамо доминирају тинејџерски фан-арт избљувци недопадљиви мангоиди и једнорози. Има тамо и горих ствари по кредибилитет уметности, и много значајнијих.
Међутим, сајт више тежи тој некој функцији заједништва и лаког повезивања са другима, што може се рећи, највише привлачи младе ствараоце који не теже професионалнијем миљеу. У том погледу је сајт феноменалан а већ при првом сусрету приметан је тај више интерни карактер.
У том огромном броју свега и свачега стварно се може пронаћи обиље добрих ствари и сјајних уметника, (а чињеница је да количина уложеног труда потребна за то расте и са растом броја чланова), који својим суделовањем могу само на више начина позитивно допринети тој заједници а никако свом компромитовању.
Постављање радова на Behance мрежу као и овај блог је  моја тежња за сведенији експозеј. Све у своје време.

У славу слова

Смрзавање

 

 Карактери с'почетка године за рекламу која није ушла у производњу због несретног тајминга. У задње време најављују неко ледено доба ове зиме, па ето можда нове шансе... 

Престол

Старији акварел насликан за потребе кратког анимираног филма Крунослава Јовића - Скице.

Пикник

Corporate Pandemonium

Целовит серијал илустрација који сам стварао протеклих година под тим називом може се погледати управо овде. Дошло је време да се коначно једном и заувек крунише или бескрајно сроза и укаља тај део мог стваралаштва!
У овој години дипломској решио сам (после дугог дечачког сањарења) радити на кратком анимираном филму који за тему има свет тих илустрација. Сценаријска подлога се приводи крају. Кренуло је скицирање а данас се радило и на првом сценском предлошку. Онако, баш у основи.

Неки већи број продукцијског материјала очекује се следеће године.

3D

Не знам тачно зашто се то није десило раније али ове недеље сам први пут гледао филм 3D цвикама. Можда би се то десило чак и касније да нисам на прагу суделовања на пројекту који укључује ту технолођију, стога избор филма у овом тренутку и за први пут није могао бити најсрећнији, али свакако је победник у поређењу са Ухвати ритам и Борба титана. Шрек: Срећан заувек, благо њему, ми је познат од пре сто година и ко зна у шта се то претворило. Дакле, Легенда о чуварима. Летење је обећавало. И сове. Ах, сове...Нисам ја за неке ривјуове и тако то, но, свеопшти утисак ме гони да једва чекам следећи иоле занимљив филм у 3D. Визуални део је предобар! Прича је толико шаблонски адаптирана (изгледа да је рађено по књижевном серијалу) и за тај епски миље збрзана да вам уопште неће одвлачити фокус са дивно анимираних замаха крила, виорења перушки и узбудљиво кадрираних борби. Штета што су се толики труд и вештина регрутовали за филм заснован на законима франшизинга, но, свој део су ђаволски добро одрадили и то је лепо.
Филм сам планирао гледати у Таквуду. Стигао доста раније, морао чекати отварање благајне и за то време у Пионирском парку нажврљао:

 

Доласком на тазе отворену благајну сазнао сам да ћу бити спречен у гледању од стране злих техничких проблема, који тако немилосрдно освајају сваки елктрификовани кутак ове земље. Међутим, у инат њима сазнао сам да у Дому синдиката почиње 10 минута касније него у Таквуду и појурио к'тамо. Био сам бржи од њих и збиља уживао.

Лисац